Ја сам срећан човек, знате? Моја прелепа жена је најлепша жена коју сам икада видео.Њено тело је беспрекорно, њена кожа је глатка као свила, а очи су као дијаманти.Сваки пут када је погледам, не могу а да се не задивим њеном лепотом.То је као да буљим у неко уметничко дело, ремек-дело које је само она могла да створи.Али то није само њено лице које је лепо.Њено тело је призор који треба видети такође.Свака облина, свака контура, сваки центиметар ње је савршен.А када је у доњем вешу, то као да она не носи ништа уопште.Довољно је да било ког мушкарца ослаби у коленима.Али не само њен изглед ме подивља.Начин на који се креће, начин на који говори, начин на који ме осећа.То као да ме је бацила чини, а ја не могу да јој одолим.Тако, када смо сами заједно, не могу да јој помогнем а да се сетим сваког детаља, сваког тренутка који делимо заједно.Јер знам да једног дана, шкољка и сећања неће остати, али сећања су остављена.
