Шеф у хентаи игри доминира и ужива у хентаијевској идеологији доминације и задовољства. Шеф је оличење ове идеологије, са заповједничким присуством које оставља своје запослене да дрхте од ишчекивања. Његова плава коса, мишићава структура и незасита жеља за доминацијом чине га савршеним отелотворењем ове филозофије. Игра се врти око њега, док он води свој посао гвозденом песницом и чврстим стиском. Његови запосленици су, својим контрастним погледом, у његовој милости, сваки њихов покрет диктиран његовим хировима. Трвење између њих је опипљиво, док се боре да удовоље свом господару. Свет је у којем задовољство спаја моћ, где се замагљује граница између бола и екстазе.
