У срцу нашег удобног пребивалишта налазимо се како се препуштамо најинтимнијем од свих задовољстава.Наша тела испреплетана у плесу старом колико и време, сведочанство о сировој, исконској вези која постоји између две душе.Сваки додир, сваки јаук, симфонија жеље која одјекује кроз зидове нашег светилишта.Поглед на њу, моју Рику, њене тамне, слатке браве које се каскадирају преко њених рамена, њених очију, базен чежње, позив сирена којима не могу да одолим.Њено тело, храм сензуалности, платно лепоте које сам привилеговао да сликам са својим жељама.И ја, сликар, љубавник, човек који је пронашао свог Морочиту, онај који запаљује мој свет.Ово је наша љубав, наша страст, наш тренутак, наше вођење љубави.
