Наталие Алба, запањујућа немачка лепотица, нашла се у напуштеном базену, изгубљеном месту далеко од знатижељних очију. Жудећи за дивљим сусретом, позвала је некога да јој пружи груб, страствени секс за којим је жудела. Без ње, човек је вребао у сенци, жељан да испуни њене жеље. Док је спуштала одећу, откривајући своје беспрекорно тело, он је иступио, његово ишчекивање одражава њено. Хладна вода их је прождирала док су се преплитали, њихова тела су се кретала у ритму који су само они разумели. Њихови јауци су одјекивали напуштене зидове базена, симфонија задовољства и страсти. Њихова кожа се додирнула, усне су им се среле, тела су им се испреплетала у најпримичнијим плесовима. Вода, некада хладна и беживотна, сада је сведочила о њиховој узаврелој размени, сведочанству њихових телесних жеља. Како се њихов врхунац приближавао, дубље су продирали, а њихова страст распаљивала је ноћ. То је било више од само секса. Била је то симфонија задовољства, сведочанство њихових телесних жеља, тренутак уклесан у сећања на оне који су се усудили да истраже дубине својих жеља на најнеочекиванијим местима.
